Srpski književni glasnik

130 Српски Књижевни Гласник.

је нетачно узимати као право пријатељство — алкохолно пријатељство. Пријатељство по алкохолу је лажно при: јатељство. Пријатељство се тек зове одношај душе ка души, без копрене и сметње алкохолне маглуштине. Ахо људи немају смелости да отворено погледају један другоме у очи, да проговоре душом души; они немају управо шта да кажу један другоме, и с тога се онда задовољавају сурогатом алкохолног пријатељства.

Кад загледамо у породични живош, онда морамо признати да породица трпи, да она највише пати од алкохола. О томе смо на данашњем збору већ чули, и то нам је казано врло топло и срдачно.

Пијење алкохолних пића и алкохолизам веома шкоде одношајима између човека и жене. Одношај се понижава и огруби, животињство ступа на место човечанства. Љубав је чиста љубав, а љубав уз и кроз алкохолизам није љубав. Истина, стоји написано да човек и жена буду једно тело, али они хоће да буду и једна душа. Брак је и савез душа, а то није могућно при алкохолизму. Истин:· ска и јака љубав је чиста и беспрекорна.

Ја не говорим у прилог аскези, јер не признајем ни материјализам алкохолизма, нити материјализам уопште. Аскеза је материјализам, а сурови материјализам је по: следица двогубог морала; од жене се тражи физичка нетакнутост, докле се човеку благо гледа кроз прсте и за најгрђе пустоловине. Физичка нетакнутост није увек чистоћа; чистоћа и беспрекорност морају се у браку потврдити, ако ће се победити материјализам аскезе.

Не говорим овом приликом о женском питању, јер овога нема, већ постоји велико морално питање: да ли ће се човек и жена по чистоћи изједначити, и да ли ће се жена једном заштитити од суровости човековс. Ствар се тиче најзад о чистоћи човековој. То је тежња садаш“ њице. Доста је да поменем Рихарда Вагнера (Парсивала), Ничеа, Бјернсона, Толстоја, Достојевског. Тежње ових

људи, а уз то итежње најплеменитијих жена указују на велики морални захтев новога дсба.

| | |

бањи саћа о бо ееље пољисаљавс дљања одваја бас Сава :

с У и