Srpski književni glasnik

134 Српски Књижевни ГлАСНИК,

Према томе је етика алкохолизма етика живота и животне радости. То је лепо доказао Буде у своме пре: давању: „Радости живота без алкохола“. Опште је познато, да су апстиненти здравији и снажнији; апстиненција продужује људски век и гради сва наша чулаи све наше подобности примљивијим, а наш живот бога. тијим, обилатијим. Апстиненција гради човека способнијим за рад, обазривијим у разноврсним опасностима живота, храбријим у многим невољама. О алкохолу веле да тобож повећава вољу за рад — у ствари, он изазива баш супротну појаву, јер само привидно подстиче и снажи, пошто само за тренутак надражи живце, али их замара. Алкохолизам је непријашељ свакога рада, како шелеснога шако и умнога.

Напредовање човечанства захтева повишену радљивост, а ова се постизава само јасним увиђањем циљева, који се имају постићи, и правилним избором средстава. Радљивост не искључује економију радних сила, — напротив, али ова економија могућна је само уз јасан по. глед и рачун. Пијанац нема економије својих сила, он је играч, који се повергва случају, али није радник. Радити значи мислити и хтети, а пијанац затупљује своју снагу мишљења и воље, и стога се предаје утопизму, који бежи од рада.

Човек мора да ради, али он тражи с правом да скрати рад; човек тражи слободан рад, што га је сам изабрао, а поред рада и доколицу. Рад за себе није идеал. И крадљивац ради, и неваљалац се стално мучи радом; колико ли је људи, који само зато раде, да не би морали мислити. И рад може бити средство за опијање, заглушивање.

Стога се лакше може сносити рад, што је човеку наметнут нуждом и приликама, него ли слободно време после рада или чак без рада. Нарочито у употреби сло бодног времена мора се осведочити унутрашња слобода, самосавлађивање и самоодлучивање. И за време нерада треба човек да ради, то јест да ради на себи и са собом.

· 1

у ДРУЗ,

по о лав А лак + Во

-. | • 2 Ку , . "_"" Ф" /" /г/њ6__ _ ""“

7 + У њи