Srpski književni glasnik

%

ЕТИКА И АЛКОХОЛИЗАМ. 135

Антиалкохолна књижевност поучава нас о правом значају недељних и празничних дана, ито су данас баш дани

алкохола, свечаности алкохолизма, дани робовања, а не дани Господњи,

Алкохолизам произлази из тежње за позитивним задовољством, али и из незадовољства самим собом и својом околином, са целом садржином индивидуалног и друштвенога живота. Није без основа, кзд се пијанство назива моралним самоубиством; алкохолизам је средство и пракса самооблагивања и самоопијања.

Алкохолизам је груб материјализам, тежња да се механичким путем постигне мир и задовољство, који се, по моме уверењу, могу постићи само на духовно-религиозној и етичкој основи. Стога значи и борба противу алкохолизма — борба противу материјализма. То је отимање за новим, бољим животом, то је борба за одушевљење. Одлука за или противу алкохолизма, то је одлука за или противу напретка, за или противу вишег погледа на живот и узвишенијег начина живота.

Кад се апстиненција куди као оскудица у одушевљењу и кад се тражи баш са становишта етике пијанство, онда је то материјализам, стари материјализам. Одушевљење, да одушевљење, духовитост, а не пијанство, нити екстаза, ни мистика, као што проповедају нај новији заступници декаденције. Ја сам барем одлучан противник сваког замагљивања; људи ће у истини тек тада напредовати, кад имадну храбрости да јасно гледају и да јасно мисле. Ја не верујем да су човеку потребне вештачке илузије, да би могао живети, иначе морамо напослетку признати, да нам је и опијум потребан. Истина је, да је човек досад имао и тражио илузије, али се ми морамо и хоћемо да ослободимо свих илузија, које смо једном као такве познали. Алкохолизам је, о томе данас не може бити сумње, таква упозната илузија.

Велики познавалац људи, Шекспир, беше већ осетио и увидео право стање ствари. У виду подчовечнога Калибана, он се одлучио: кад је овоме лакрдијаш Тринкуло