Srpski književni glasnik

"'

136 Српски Књижевни Гласник. пружио ракије, он је изустио захвалне речи: Буди мој Бог! Алкохолизам је за нас празноверица и уображење;

кад човек верује у оно што једе, онда он исто тако верује у оно што пије.

Са гледишта филозофске историје од великог је интереса, да се научна борба противу алкохолизма поклапа са општом тежњом за дубљим освешћивањем и са уклањањем свих илузија, које претходе науци, уопште речено: са престанком митског погледа на свет.

Ну једно хоћу нарочито да нагласим. Ја не замишљам да ћемо просто и само апстиненцијом достићи виши ступањ. Не, човек може бити апстинент, па ипак ненапредан и реакционаран. Сама апстиненција не чини ништа, она може бити исто тако механична и материјалистична, као и неуздржљивост. Главно је да нови, виши поглед на свет, за који се боримо, захтева и освештава апсшиненцију. Нови и виши поглед на свет је у последњој инстанци — сшварање каракшера, а уздржљивост је једно од његових средстава. Ако је икада било доба, које је озбиљно и честито размишљало о најважнијим животним питањима, онда је то данашње доба, а између многих питања, која нас узнемирују, питање о апстиненцији је једно од најважнијих.

Мени је једном приликом један веома учен лекар пребацио, да је питање о пићу тако ситно, и да је оно вештачки надувано до животног питања. То се може просто оповргнути: јело и пиће, шта и колико једемо и пијемо, доиста је једно од најважнијих научних питања, а уједно и једно од најважнијих животних питања. Наука је баш тим и у томе наука, што се занима нарочито оним што је досад превиђано. Докле је хемија смерала да гради злато, она беше мистична алхемија; откако је пак она обратила своју пажњу на ватру, ваздух, воду, ђубре и тако даље, она је постала научном хемијом. А исто је тако и са биологијом и медицином; људи су се досада бринули у науци, као и у политици, о појединачном, истакнутом, и тек после многих митских лутања они се

2 4".