Srpski književni glasnik

ЛО

“ 4 ЈЕ Е 5 |

ми ду иу па лор А, ми Мт х

, пао аи

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ.

НЕВОЉЕ СРПСКИХ СЕЉАКА ПРЕ ДВЕСТА ГОДИНА У СРЕМУ и Бачкој. По архивским подацима написао Рад. М. Грујић. Земун, 1908. ·

У проучавању наше и раније и новије прошлости стално се поклањало више пажње голој политичкој историји, а врло мало економској и културној. Наша исто: рија се сводила на историју бојева, уговора и владарских живота, док се о културном животу народном врло мало знало. Под утицајем новијих и реалнијих схватања историографије, та се грешка у нашој домаћој историји стала поправљати, и ми се све већма обавештавамо какав је био стваран живот наших предака. Г. Грујић је узео на себе да нам у једној краткој студији прикаже бедан живот српских сељака у Јужној Угарској у ХУШ веку. Он то чини по сигурним и до сада необјављеним архивским податцима. Још почетком ХУШ века ударени су страшни намети на српске пресељенике, тако да су многи од њих или бежали у хајдуке или понова се враћали у Турску. За време рата 1718, Срби пуне три године нису могли ништа сејати, док је држава тражила више но икада. Сегедински Срби жале се 1719 карловачком митрополиту Вићентију Поповићу: „Што смо поднели љути туцаклук и тешку ексекуцију и порцију, не можемо се опоравити много времена... И по между нас онаки има, који није прошастих година леба имао у својој кући по 1 и 8 дана, па је и тако платио порције по 18 ф. и тоу