Srpski književni glasnik

> - - чуо . = =— == а о иирринае ји

– –

164 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

просту музику. А деца су зинула. Он се уозбиљио, опет подиж: свиралу и одмах почиње другу:

Невесто, око калешо, Изведи коња дорија, Сутра ћа ода в Србија...

И одмах пада у ватру. Видиш да је Маћедонац, видиш како га потреса ова песма, коју је печалбарски живот избацио тако једру и душевну. Он целим телом прави нервне покрете, маше главом и подмигује, као да хоће да овапути тренутак како маћедонска невеста са обала Охридскога Језера, или Црног Дрима, покорно слушајући својега мужа и господара, са стидљивим плачем изводи беснога дорију, спрема му прибор и белу терћију.

Па кад заврши:

Жал да ти неје за мене

Нестор испушта свиралу, рашири руке, затресе главом, покупи обрве, почиње јако да трепље као да ће сузе да му потеку и подвикне:

— Пхи! Како нејзе да: неје жал!р.. Ех, дердоји, пусти мераци:!..

Мали слушаоци укочени. Усхићење на врхунцу. Опажаш како су заборавили да је црн и гадан, па би чисто хтели да му пстрче у наручје. А он се мало нагао к њима, раширио веселе очи, хтео би да их загрли.

— Сакате српски, ама од Србија2

— Сакаме, чичо, сакаме.

— Туку молчите. |

Па им заносно почне, још огњеније, још изразитије. И топи се у свирци. Изређа им „Бојерку“, „Принцезино Коло“, „Сарајевку“ и још много других кола и песама, које су, ко зна како, до њега дошле.

— Много арни свирки — резонује при одморима: — ама сакат убаво свирење, со мајсторија. Хе... несу за секој гајдаш: ду, ду, ду!.. Но со умештина. Од срцето да и' свираш. Оти — од тука су излезене — и показује прстом на груди.