Srpski književni glasnik

ме

Филозо 8. 175 — А знаш ли ти, деране, о чему челе ђућоре2... — Не. — Ја ћу ти рећи. Није постао ђенерал, па и ако није. Није донео доста златника, па и а'ко није.

Преварише га при куповини коња, па — шта с тим. Пала му је крава, па и ако је цркла.

Наредио му је поп, да лежи ничце, па и ако је наредио.

Обесио се, па и ако се обесио.

Да се није обесио, гром би га спалио.

Ха! ха! ха!

Да га није гром убио, удавио би се у реци!

Ха! ха! ха!

Да није потонуо у реци. удавио би га непознати давилац !

Ха! ха! ха!

А кад га не би удавио давилац, од друге би смрти погинуо !

А пре, а после!

Ха! ха! ха!

Време је време, а смрт је смрт.

ж ~ ~

Нагледао сам се „мачјих шапа“ по шипражју, чудио сам се посматрајући траве где ничу по мочарним њивама, наслушао сам се вике шљука и зуке чела, шумљења врба и плача јабланова, и са јеловом виолином у недрима пођох у свет...

Направа није била богзна каква, јер када, једном, загудих на свадби рекоше ми да се добро не чују звуци, и да по мојој свирци ноге не умеју да играју.

Али ме то није поколебало. Напустих и оставих људску руљу што но се гомила по трговима, под зидом јавних кућа, на прозорима грдних и богатих кућа, на подножју високих споменика, под сводовима железних мостова, на мермерним ступњевима катедрала, у балским