Srpski književni glasnik

178 Српски Књижевни ГЛАСНИК. — Видим да имаш виолину. А да ли си научио тачно да свираш на њој»... — Нико се још није родио који је то научио!.. — А ја сам своју разлупао.

— А мени је жао... А можда бејах кукавица» Живим, дакле...

— Чујеш ли како зује челе:

„Жао ти је! жао ти је!“ Еј! Па... и ако ти је жао!.. Био си кукавица... па... и ако си био кукавица...

Умрећеш! еј! умрећеш! Ха! ха! ха!“

Али смех тај био је тако тих, готово тако нечујан, као шум крилате душе која стоји пред дверима вечности...

ЈАН КАСПРОВИЧ.

(С пишчевим допуштењем с пољског превела Ружа Винавер).