Srpski književni glasnik

ЈН

+ к

~ ~ „и

194 Српски Књижевни Гласник, на расположењу стари материјал, дао карактеристику до савршенства оригиналну и живу. Батар је боље и живље карикиран него ли ма који од његовог еснафа у Плаута и Теренција. Беседа коју Батар држи пародија је којој нема равне. Она је састављена по свима правилима реторике; у њој се налазе сви делови који и у озбиљној судској беседи — ту је и ргоуепишт, и паттано, и агоитеп(ано, и атрисано — али у њој — да би карикатура испала што живља! — поред патоса који нас подсећа на најстрашније демегорије Демостенове, налазимо на обсценитете и прљавштине какве се могу чути само у Батаровој околини. У миму има неколико веома успелих момената. Батар у живом говору долази све више у занос и раздражење, али му се претње одједном окрећу у пријатељске преговоре: племенити подводник радо би пристао да се са Талом за који гром поравна! Друга врло успела слика је Батарова робиња, Миртала, која, согриз денсн, излази пред судије сва исцепана и рашчупана: њена извештачена безазленост и наивност, коју нам је Херонда

кроз Батарова уста живо представио, чини са целом ситуацијом врло комичан контраст.

Трећи мим (и у Херондиној збирци трећи по реду) из области је старинске практичне педагогије. Метротима, једна убога жена, има сина, кога је дала у школу. Али јој је син једно неваљало дериште, које не учи, бежи од школе, иде са неваљалим друштвом, и свакога дана учини по какву нову глупост. Кад је напослетку мали Котал отпочео у велико пријатељство са професионалним вагабундама, када се прокоцкао и почео да краде по кући, матери се већ досади, и она га доведе у школу, учитељу, на батинање. Како ни у Ламприсковој — тако се зове неумољиви учитељ -— пракси оволики деликат није био обична појава, извршио је он ову операцију уз асистирање још тројице помоћника. — Карактери су израђени прецизно и врло верно, и овај натуралистички моменат и јесте оно што нам трећи мим чини допадљивим и приступачним. Оваки су типови непроменљиви за сва вре-

; |

ак ДА.