Srpski književni glasnik

паге

198 Српски Књижевни Гласник.

п ПОДВОДНИК.

Башар. Господо судије, ви овде свакако нисте цензори нашег имања и нашег положаја, и ако овај Тал има лађу од пет талената, а ја немам ни хлеба, он због тога ипак неће да добије са Батаром парницу, или ћу вас ја — то је моја чврста одлука! — оставити с милим Богом и отићи одавде куд ме очи воде. Дошљаци смо овде и ја и он, и живимо не како хоћемо, већ како нам закони наређују. Он је узео за патрона Менеса, а ја Аристофонта; Менес је некада однео победу на песницама, а Аристофонт се и сада још може да такмичи. -— Испричаћу вам целу истину — ето, ту је и мој патрон!: По заласку сунца напао ме је, Господо судије, напао ме је безобразно, ваљада зато што носи тако лепу хаљину. Тал ће вам сада рећи: „Ја сам вам довезао пшеницу из Аке и спасао вас од глади“ — али и ја, и ја довозим еспап из Тира, и нити он даје на поклон пшеницу, ни ја ову овде. Али ако он зато што се може возити по мору и што има огртач од три атичке мине, а ја живим на земљи и носим дроњке и подеране цокуле; ако он зато сме да на силу и преко моје воље одведе једну од мојих робиња, и то још ноћу — онда је овај град, господо, изгубио заштиту, онда ће вам Тал уништити аутономију, којом се толико поносите. Премда би боље било када би он знао ко је и из каквога је блата начињен, па да живи као и ја и да цепти и пред најмањим грађанином. Дакле они који су први у држави и који су из бољих кућа, гледају мало друкчије на законе, нити је мене, странца, и један грађанин истукао и дошао ноћу, са буктињама, на моја врата, да ми запали кућу и да ми отме коју робињу па да оде — а сада одједном учини све то овај Циганин, који се сада зове Тал,: а пре се

! Ово тешко место преведепо је према ранијем Крузијусовом издању.

# Артим, варварску боју. Тал је дакле, по Батару, варварин који је доцније само име променуо.

ПИР Но"