Srpski književni glasnik

у пети воћа руди рај и“

и

рај рта рт му У “

209 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

кроз сито: „А-по-ло не ау-реј-ски“...' — па то, битанго једна, кажем му ја, уме и баба, која је неписмена, или који му драго Циганин. А ако ми окренемо мало друкчије, он по три дана не види кућног прага, него оде да опљачка бабу, једну убогу старицу, или се отпентра на кров, па обеси ноге доле и гледа одозго као мајмун. Шта мислиш како се кува у мени, несрећници, када га погледам ! Ама и није ми стало толико до њега, али поломи сву ћерамиду, као да су погаче, па када се приближи зима, морам кукавица, да плаћам по три обола и по за сваки комад! Јер цело суседство гракне као из једног грла: „То је уралио Метротимин Котал“ — и истина је, па несмем ни зуба да помолим. Погледај га само како је сав у дроњцима: шо све поцепао по шуми, по којој се поваздан туца, каоделски рибар по мору.“ Не. деље и празнике“ зна боље него звездари, и неће ни ока преко ноћ склопити када у школи имате какву забаву. Дакле, Лампришче, ако желиш да ти ове (показује на Музе) даду у животу свој благослов и свако добро, удри му...

Ламприск. Немој да ме молиш, Метротима: он ће већ добити своје. Где је Евигије, где је Кокал, где је Фил! Зар га још нисте повалилир Ваљада чекате пун месец, као Акесије2“ Алал ти вера, Котале, шта радиш: Зар теби није доста да играш пиљака, као ови овде, већ идеш у коцкарницу да се коцкаш са амалима> Бићеш ти мени, када тако волиш, стидљивији од девојке, па нећеш смети ни сламку да помакнеш! Где ми је само онај оштар кајиш, она говеђа жила, којом бијем одмет-

нике и неваљалцег Дајте ми је који, док нисам побеснео од љутине!

' Први стих из неког у ономе времену добро познатог песника.

2 Пословица са непознатом подлогом. Упоредити ипак Тћеосг. Јр: 145;

3 Анахронизам у хронолозији, као и горе (два пута),

' Акесије је био крманош, који се никада није хтео да навезе на море пре пуног месеца.

| у