Srpski književni glasnik

ХЕРОНДА. 203

Кошал. Не, не, молим те, Лампришче, тако ти муза, тако ти браде и Котидиног: живота, немој ме оним оштрим! Удри ме оним другим!

Ламприск. Е јеси неваљалац, Котале, да те ни трговац с робовима не би могао похвалити, чак ни тамо где мишеви гризу гвожђе.“

Кошал. Колико, колико, Лампришче, молим те, колико мислиш да ми удариш 2

Ламприск. Не питај мене, већ ову овде.

Кошал. Мамице, колико ћете ми ударити 2

Мешрошима. Да си ти само жив — колико год може да поднесе твоја неваљала кожа !

Кошал. Немој више — доста је, Лампришче !

Ламприск. М. ти немој више да будеш неваљао !

Конгал. Нећу више никада, кунем ти се, Лампришче, драгим музама!

Ламприск. Види га само, колики има језик! Ако само писнеш још једну реч, одмах ћу ти метнути миша на уста!

Кошал. Ево ћутим. Молим те, немој да ме убијеш!

Ламприск. Пусти га, Кокиле.

Метрошима. Не престај, Лампришче, мажи докле сунце не зађе.

Ламприск. Нека га — шаренији је већ од змије! Не брини ти — добиће он већ и уз књигу приде, једно дваестак шамара, па све да чита боље него Клио.“

Метшрошима. (Конгалу) Дела, па сада намажи језик медом.“ Ја сада, Лампришче, идем кући, па ћу испричати старцу све по реду, а донећу и фалаге, па нека блажене музе виде овде спутаног оног који их је мрзео.

ВЕСЕЛИН ЧАЈКАНОВИЋ.

т Котида — Ламприскова ћерчица.

2 Перифраза узета из старих бајака. Мишеви што гризу гвожђе познати су у причама свих индогерманских народа.

8 Муза историје (и према томе течног причања, говорења).

4 То јест да би му, као оно Нестору, из уста текао говор слађи од меда.

|

|

М |