Srpski književni glasnik

па ах побиле

а Е 62

Миа

у

БЈЕРНСТЈЕРНЕ БЈЕРНСОН. 205

заблуда, ширењем природне, још непознате истине или онога што му се чини истином — морално и политички васпитава норвешки народ. Никада он себе није сматрао само песником. Он је рано имао пред очима пространију дужност.

реба Бјернсона само летимично видети, па знати, како га је природа изврсно снабдела за жестоку борбу књижевног живота. Ретко се види тако снажна особа, као створена да се од гранита истеше. Извесно нема ниједног посла, који у толикој мери узбуђује духове, умара умове, утанчава нервни систем и слаби, као књижевнички рад.

Та плећа су била добра и здрава, та леђа су била створена, да издрже ударце живота и одбију грубе нападе. А тек какви живци! Ако је Бјернсон лично, из сопственог искуства, научио, шта се разуме под живцима а то је лако могуће, јер ми нисмо узалуд деца његова столећа — онда бар као песник није никад нервозан, ни кад је фини, чак ни кад је, као што се овде онде догађа, сентиманталан; код њега нема ни трага сувишне префињености, што одаје извесан степен болешљивости или напора. Снажан као грабљива звер, чије се име у његовом двапут појављује,! уздиже се он пред успоменом, моћне главе, затворених уста, мрка погледа иза наочари. Спољашност му одаје свештеничко дете, глас, и покрети показују изразитији, глумачки дар. Књижевна непријатељства нису га могла оборити, а што се тиче највеће опасности по књижевника, ћутања, опасности, која је више година узастопце претила његовом великом такмацу Хенрику Ибсену — она је овде била искључена; јер он уђе у књижевност још као млад позоришни референт и политичар, тако вољан за борбу, да је око њега све грмело и пуцало. Он је осећао у својој раној младости вољу за бој као снажни Торбјерну „Синеви Сол: бакен“ и тукао се најзад као Сигурд у „Бегству Сигур-

' Бјерн, — Бјерн — дивља звер. Прев.