Srpski književni glasnik

СРЕ ИД У ~

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД.

У ИКком1с5 Маћа1у С1е!тајха ша Кадиз Ризап, !бтатшп, (апаг. Ојмдек, 1909. Стр. 92 вел. 8.

При помену Михаила Витковића сама се намеће човеку мисао о српско-мађарским књижевним односима. Он је био веома интересантан продукат тих односа, који до данас нису потанко испитани и протумачени. Тај посао чека још на своје раднике. Код нас се зна само у опће да је књижевност старих, вековних суседа Мађара утицала у неким случајевима на српску књижевност. Али да би паралелно и детаљно проучавање тих утицаја боље осветлило некоје појаве наше књижевности новијега доба, показаћу на два примера.

Пада у очи да се и у српској и у мађарској књижевности класицистичка поезија јавља скоро у исти мах, тече неко време напоредо и у једној и у другој књижевности, да ју најзад одмени романтика и утицај модерних западних књижевности. Не може бити да је ово само прост случај, него ће узрок овоме појаву бити у сличним културним, социјалним и књижевним приликама. При оцени поезије Л. Мушицкога није досад довољно обраћена пажња на ове чињенице. И наш Лукијан је на универзитету пештанском ученик чувенога професора Шедијуса, као и многи мађарски песници ода по Хорацову калупу. За Лукијанова ђаковања у Пешти изишле су песме главних представника ове групе песника: Вирага и Бержењија, и Лукијан их је без сумње читао. (Још го-

дур ара вара

ђ;