Srpski književni glasnik

918 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

= паши — ле пива

дине 1822 пише Лукијан Витковићу у Пешту да му пошље Вирагове и Бержењијеве песме, в. „Вукову Преписху“ Ш, стр. 654). И ови мађарски песници славе у хексаметрима и Алкејевим строфама народност, језик, родољубље. Из ових чињеница се види да наша класицистичка поезија стоји у неком односу са мађарском и да се без суочења с њом не може потпуно разумети.

Други пример можда неће бити веома јак, али ћу га ипак навести. И у Мађара је нова књижевност почела с борбом око књижевног језика, само се борба заподенула нешто раније него у нас. Дабогме, сврха је била сасвим различита: у Мађара се радило на обогаћењу књижевног језика новим речима и изразима. Казинци, вођ напредне струје, хтео је да усаврши мађарски књижевни језик, да би био способан за све врсте стила, а да се не морају употребљавати стране речи. Осим у сврси не поклапа се наша борба око језика с мађарском и у том, што је почетак наше борбе око језика дошао из Беча; главни покретач му је био Вук Караџић, којем је у том

био учитељ Копитар. Али, поред тих разлика, нашло би

се много додирних тачака. Тешко је веровати да главни учесници у овој борби: Видаковић, Мушицки, Вујић, Атанацковић, Хаџић-Светић, све ученици угарских школа, нису знали за борбу око језика у Мађара, и да нису, улазећи у борбу, помишљали на сличност прилика. И Лукијанови „Натписи на књижевство“ много подсећају на Казинцијеве епиграме које је пустио 1811 године, као борбене стрелице за своја начела.

Како је наша новија књижевност поникла и развила се међу северним Србима, у непосредном додиру са Ма: ђарима, не изненађује нас нимало, што се извесни појави јављају паралелно у обе књижевности, или што је понека појава у мађарској књижевности одјекнула иу српској, или што су неки српски писци стајали сасвим или делимице под утицајем мађарских. Тако би, можда, и оснивање Матице Српске требало довести у везу са оснивањем Мађарске Научне Академије. Наше књиге се

4.