Srpski književni glasnik

-" НаУЧНИ ПРЕГЛЕД. 225

са њеног становишта потпуно побити, Опенхајмер прилази својој критици Рикарда.

Рикардова теорија је најапстрактнија дедуктивна теорија што се може замислити. Она се заснива на извесним а рпоп усвојеним премисама, из којих се развија чисто логичким операцијама. Али већ у тим логичким извођењима направљен је један „погрешан закључак“, и цела теорија представља — „стешиз један ушовц5“: Рикардо је извео своју теорију ренте ослањајући се на своју теорију вредносши („природна вредност“, чије је мерило рад), а своју теорију вредности образложио је својом теоријом ренте: обе ствари објашњава само једну другом. — Даље, сама премиса, теорија о „фонду надница“, апсолутно је нетачна и у науци оборена. Исто тако је и „закон о опадању земљорадничког приноса“, у опште, неодржљив, а најмање у оном оштром смислу како га

Рикардо употребљава. Кад се то сруши, онда од те тесрије ништа и не остаје. ·

Али је још много интересантније и поучније обарање Рикардове теорије упоређивањем са фактима, историско-реалистичком методом. Рикардо је лепо поставио проблем ренте — „...према различним стањима друштвеним различити су удели у производима земљиним који трима социјалним класама припадају под именом ренте, профита и наднице; излагање закона који регулишу ову поделу, јесте главни задатак Политичке Економије...“ — али је у решавању ударио сасвим погрешним путем, и место да ренту објашњава социалним односима, он је објашњава агрономским квалитетима земљишта. И место да објасни како постаје приход једне друштвене класе, он је доспео до података да је на плоднијем земљишту већа продуктивност! Тема је савршено на главу преврнута.

Кад се пак пође правим путем у истраживању, наићи ћемо најпре на факт да и сама реч ренша као и њена појава падају у феудално доба, и да су у вези са постанком феудалне државе. Све више државне организације, а нарочито све западноевропске државе постале су путем 15