Srpski književni glasnik

У и >". Р_Р>—"УУЖРРТУ " " „јул. ЕР

па о О и и

226 Српски Књижевни Гласник.

освајања и подјармљивања староседелаца: у Енглеској су освајачи били Англо-Сакси и Нормани, у Француској, Белгији и Холандији Римљани и Франци, у Италији Франци, Лонгобарди и Нормани, у Шпанији Визиготи, Маври и Франци, и тако даље. Освајачи су образовали господарску класу. а покорени народ имао је да им уступа један део својих производа и своје радне снаге. Тај трибут је први зачетак ренте на земљиште. — Даљи развитак државе и феудалних односа одвео је јачању политичке и војничке моћи великопоседника, који су водили порекло из редова освајача. Они су постепено ослабили централну управу и приграбили сву власт у своје руке, притиснувши у исто време, разним средствима, и негда слободне сељаке у потпуно зависан положај према себи. У то време баш пада и окупирање права на још незаузето земљиште, које се раније сматрало као „општенародно“ или ничије. Тиме пак што је све земљиште окупирано и раздељено између круне, племства и цркве, ударен је најјачи темељ ренти: властелин је дозвољавао заузимање и обделавање „свога“ земљишта само ономе ко је пристајао да му даје извесан део својих производа.

Прелаз из феудалног у буржоаско друштвено уре: ђење, ослобођење сељака и аграрне реформе изведене су у целој Европи на такав начин да је установа приватне својине над земљиштем задржана, а тиме је и рента на земљиште предана у наслеђе новом режиму: она је сада добила нов облик, новчани, али је и свој карактер и свој разлог задржала. Не треба само губити из вида да и данас велика пољопривредна имања имају претежног утицаја на привредне односе, и да се на њима мора концентрисати пажња када се проучава рента у данашње доба; ситна сопственост над некретностима прилагођава се режиму који стварају односи изазвани постојањем велике сопствености с једне стране и великог броја становништва које нема земље, с друге стране. Јасно је, да је и данас рента задржала свој средњевековни карактер: она је трибут који се плаћа једној дру-