Srpski književni glasnik

УНЕЛА ЗА мара 7

–

“

МЕ

при РВ Дру ин Еи сржи у

ИзЗБОР_ СРПСКИХ ГЛАВАРА. 49

и покорности.: У овом клечању Жигмунду је наравно и у ствари надвишавао Њурђа, а при разним пријемима владалац је у старије време седео на узвишенијем месту него остали уз њега. У Јапану, пак, морао је до скора и највиши државник у аудијснцији код цара клечати. И иначе је правило да на истоку поданици ничке падају на земљу пред владарима. То се владарево истицање проводи на Истоку и кроз све могућне ситнице. Тако тамо мора да има владалац и у колима кад се вози знатно више седиште од кочијаша. Ово особито важи за Мадагаскар и Сандвичка Острва.“ Па и код европских владалаца у неколико нас на то подсећају владарски и митрополитски столови по црквама, који су увек виши од свих грађанских. Овде, узвишени престо, на првом је месту одличје владарско, а тек споредног је значаја, што је са тог високог места и преглед масе потпунији. — У ствари и мешанисање има исту задаћу, али овде човек исказује своју потчињеност Богу. Григорије прича за српског цара Стефана Уроша Ш да је за време битке на Велбужду клечао, поклопивши лицем земљу, па је ридао и сузе ронио.“ Владар се збиља код примитивних народа увек сматра за божанско биће. Негде их нико не сме погледати, зато пада свет пред њима у прашину, а поглед непрестано држе управљен ка земљи; негде чак не смеју никад додирнути ни ону ствар краљеву, коју он својим рукама прихвата, као његово одело, престо, и тако даље.

Сад да пређемо на негдашњи избор главара у Црној Гори.“ Кад умре главар, а остане иза њега један или више

1 Ст. Новаковић, „Византијски чинови и титуле“, у „Гласу“ 18, стр. 41 и 218.

2 РозЕ: „Отипатаз (ег ебћпојогзећеп Јимаргтидепг“, 1, 408. 3 Иван Павловић, „Домаћи извори за српску историју“, 277.

+ Медаковић, „Живот и обичаји Црногораца“, 82. Овде Медаковић мисли на племенског главара.