Srpski književni glasnik

50 Српски Књижевни |ласник.

синова, онда остали главари иду код господара, те га моле да им допусти млада главара поставити на оно место на којем му је отац био. Кад им ово господар допусти, онда они огласе у свим племенима да свако ко пушку носи има у тај и тај дан доћи на обично зборно место и на уречени дан, и то и буде. Ту се донесе доста вина и ракије, хлеба и пецива за гозбу. Кад се саберу, сви главари стану навитак, с најстаријим главарем у средини и поред себе с младим изабраником, кога ће ставити на очино господство, Сад, онај најстарији главар дохвати млада главара, па га обрне три пут око себе говорећи: „Хајде, синко, на место очино! Испросили смо са срећом да ни будеш као и сви твоји стари што су били срећни и честити и да ни будем старешина од нашег племена“. Сви главари дотле су стајали навитак, па ће у глас по свршеном чину завикати: „Огањ! Срећан ни био, као што су му и стари били!“ Сви опале из пушака у три у маха, и овим се свршује избор. Ја сам пак на путу по · за Црној Гори дознао, што је Медаковић пропустио да на- м

а а а За ал АЕ АСА ћи

4 веде: да најстарији главар избраника три пут око себе . 4 обрне, и то од лева на десно, како се сунце креће и 3 како се на њиви сеје. — Ово су ствари није био прави а избор главара него само потврде по наслеђу, али на те 4 разлике није се гледало ни код Германа. чу

Одмах се може помислити да су у избору црногорских главара, као и другим племенским уредбама, крије нека дубока старина, као што и јесте. Код старих Римљана био је тачно утврђен церемонијал и за друштвене и за државне прилике, а то се није смело пренебрегнути. Као што је довољно познато Римљани су држали многобројне робове, с којима се у прво време могло поступати произвољно као са сваком ствари, па их и живота лишити, јер за њих није тада постојала државна заштита.“ Али, кад се јавно мњење, преко књижевника,

1 Огтт, ор, ск, 1, 323.

# Магаџпаг,, „Паз РмтуаНеђеп дег Котег, 135—191.