Srpski književni glasnik

58 Српски Књижевни Гласник.

побеђивања и пробијања појединих лица, али нам она не саопштава о много већем броју пропалих због оскудице у средствима. Садањи свет не обилује у талентима. Са свим је неоправдан страх, да је овом сарадњом у опасности духовна аристократија, да се се онемогућава ваљан избор због ових „многих“. Геније су били увек усамљени и врло често њих нису разумели и у кругу духовне аристократије. Природно одбирање потребује вештачке препреке, које и раније као и данас често ометају развитак талента. И да би се само избор најбољих потребно је, да рођење, порекло и новац многим средњих способности не допусте долазак на положај, за који има по: добнијих. Јер је трагика свих виших култура, да виши слојеви брзо изумиру и стога се тражи стална допуна оздо: на висини живота допуштено је кратко бављење. Због тога је потребно полизати доње сталеже, да би се на висини одржало целокупно културно стање, које је на њих упућено.

Стога није никаква сентименталност или милосрђе, кад се траже социјалне реформе. Животни захтеви здрав ствене, привредне и културне природе траже сва она средства која истина не могу да обезбеде социјалан мир, али омогућавају опстанак и узвишење човека. Ово је на супрот гледишту које је изнео још у 1669 години Џон Белер, и које и данас има многе тајне и јавне приврженике: „у једној слободној науци, где нема ропства, најпоузданије богаство се састоји из великог броја вредних сиромаха. Осим тога када они не би давали увек војнике за флоту и војску, не би било уживања без њих и неби се могао употребити никакав земаљски продукат. Да би друштво било срећно и народ задовољан у највећој беди нужно је, да огромна већина буде сиромашна и да остане у умној помрчини. Знање проширује и умножава наше жеље, и колико човек има мање жеља, у толико се лакше подмирују његове потребе“. Ово мишљење је скроз погрешно. Да би опстало идустријско друштво нужно је да се његове вође супротно овом понашају. Потребно