Srpski književni glasnik

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ.

Иво Ћипико: Пауци Српска Књижевна Задруга, књ. 121. Београд, 1909.

Нов роман, и то нов социјалан роман, то није чест појав у српској књижевности, и када је писац и гласа као што је Иво Ћипико, добитак изгледа још већи.

Ћипико се и раније огледао на роману, показавши више своје приповедачке но романсјерске способности. После социјалног далматинског романа За кругом дошао је сада такође социјалан и такође далматински роман Пауци. Разлика је у толико што први роман приказује живот приморја, а нови роман живот загорја. Тај врлетни, северо источни крај Далмације, завичај ускока и хајдука, етнички и културно ближи Босни и Херцеговини но Далмацији, сликао је Симо Матавуљ у неколико својих једрих приповедака. Тај свет, његове архаичне обичаје, његов патријархалан живот описивао је, у последње време, са научним претензијама, али површно и новинарски, Др. Александар Митровић.

Тај народ, средину у којој се дешава радња романа, нико боље није описао до сам Ћипико, овим збивеним и пуним опажања речима:

„. Родио се овдје, у овоме крају земље, гдје три ријечи, у згодан час речене, исцјелују благо и чељад од уједа змије; гдје чарка може да растави двоје најмилијих, — цуру од момка, жену од човјека; гдје тајанствено сложени запис боље лијечи од ле-