Srpski književni glasnik, Jul 01, 1910, page 41

22 Српски КњижЕВНИи ГЛАСНИК.

0, зато што је поставио за старешину манастира Дечана јеросхимонаха Кирила пре но што је овај изабран редовним путем за то место;

3. зато што се одрекао свога права јурисдикције над Кирилом обавезујући се у уговору да га не може без његова пристанка кренути из Манастира;

4., зато што је допустио да се могу вршити преправке у Манастиру које прелазе преко 500 гроша за што треба увек и одобрење надлежнога епископа и општине средишне;

5., зато што је допустио истим уговором да калуђери дечански могу без његова знања и одобрења ходати куд и кад хоће;

6. зато што сваки калуђер улази у један манастир по типику дотичнога манастира, а не на основу нарочитога уговора, као што је овде случај;

7. зато што такав уговор по правилима светогор. . ским не могу светогорски калуђери ни склапати.

Митрополит рашко-призренски могао је ипак, из држања приштевскога конзула, у овоме питању извести да влада генерала Цинцар-Марковића одобрава његов рад. Имао је право ако је тако мислио, и ако је то био једини разлог за овакав његов рад. Шеф те владе са три сада бивша министра, од којих је један био активан министар спољних послова у кабинету генерала Цинцар-Марковића, расправљао је 15 марта 1908 године питање о томе да манастир Дечане подигне на једноме српскоме плацу у Цариграду, као на своме метоху, школу и капелу. О томе постоји и један записник који су потписали генерал Цинцар-Марковић и та три бивша министра, а у коме стоји и ово: ..„Но како је у томе частупила предаја Дечана то јест његове управе рускоме игуману Кирилу, који се тих дана бавио у Цариграду, то је Г. Посланик измењао с њим мисли у овоме смислу „да предузме (игуман Кирило) на себе, односно на Дечане, подизање на томе плацу и школе и цркве уз метох за овдашње Србе“... Отац Кирило је дао пристанак да са-