Srpski književni glasnik

22 Српски КњижЕВНИи ГЛАСНИК.

0, зато што је поставио за старешину манастира Дечана јеросхимонаха Кирила пре но што је овај изабран редовним путем за то место;

3. зато што се одрекао свога права јурисдикције над Кирилом обавезујући се у уговору да га не може без његова пристанка кренути из Манастира;

4., зато што је допустио да се могу вршити преправке у Манастиру које прелазе преко 500 гроша за што треба увек и одобрење надлежнога епископа и општине средишне;

5., зато што је допустио истим уговором да калуђери дечански могу без његова знања и одобрења ходати куд и кад хоће;

6. зато што сваки калуђер улази у један манастир по типику дотичнога манастира, а не на основу нарочитога уговора, као што је овде случај;

7. зато што такав уговор по правилима светогор. . ским не могу светогорски калуђери ни склапати.

Митрополит рашко-призренски могао је ипак, из држања приштевскога конзула, у овоме питању извести да влада генерала Цинцар-Марковића одобрава његов рад. Имао је право ако је тако мислио, и ако је то био једини разлог за овакав његов рад. Шеф те владе са три сада бивша министра, од којих је један био активан министар спољних послова у кабинету генерала Цинцар-Марковића, расправљао је 15 марта 1908 године питање о томе да манастир Дечане подигне на једноме српскоме плацу у Цариграду, као на своме метоху, школу и капелу. О томе постоји и један записник који су потписали генерал Цинцар-Марковић и та три бивша министра, а у коме стоји и ово: ..„Но како је у томе частупила предаја Дечана то јест његове управе рускоме игуману Кирилу, који се тих дана бавио у Цариграду, то је Г. Посланик измењао с њим мисли у овоме смислу „да предузме (игуман Кирило) на себе, односно на Дечане, подизање на томе плацу и школе и цркве уз метох за овдашње Србе“... Отац Кирило је дао пристанак да са-