Srpski književni glasnik

Књижевни ПРЕГЛЕД. 845

Иначе, што се тиче апсолутне књижевне вредности и лепоте појединих радова Алманаха, ту могу начинити понеку напомену тек уз резерву да говорим под утиском потпуно субјективних погледа на ствари, Свакако се има, пре свега, мерило подесити према претенсијама с којима писци излазе пред читаоце. Прилог Г. Ђалскога, на пример, то је један одломак, у стилу и из збирке његових прича „Под старим крововима“, који се писцу учинио најзгодзији за Алманах због предмета о народном јединству. У осталом, Ксавер Шандор Ђалски као приповедач дао је већ своје најбоље, те нешто сасвим ново не ће од њега нико овде ни тражити. Јосипа Косора „Ишчупана биљка“ има поглавито драж исповести, испричане снажним и пуним полета језиком и осталим добрим особинама његова лирског стила. А „Магаре“ Г. Ускоковића, и у уском оквиру једне биографске приче из гимназиског живота, спада, по мом мишљењу, у најбоље и најзаокругљеније ствари што је овај млади писац досад дао. Насупрот њима, прича Г. Ива Ћипика је једна из: рађена, фино поентирана и до ситница дотеривана стварка, коју треба чешће прочитати па да се добије пуно сазнање о њеној лепоти. Опис са онолико штимунга, нарочитог, хотимично изазваног штимунга, као онај на крају ове приче (где литија, пошто је прегазила и светим свећама умлатила човека, иде даље и уједначеним гласом пева: „Од кужне болести ослободи нас, свети Роче!“ и одговара: „Тебе молимо, услиши нас!“), није лако наћи у нашој књижевности, и оставља у души утисак који се не заборавља. — Међу песмама, треба можда истаћи на прво место Ракићеве: „Кондир“ и „Јефимију“. То је, рекао бих, једна нова врста родољубиве поезије, дубља и боља од досадашње, и више лирска: и у њој патриотска жица врло снажно трепери, али не чујемо бојних усклика и тешких оптужаба; осећамо родољубље, гледајући пред очима лепу слику Деспотице Српске, где везе симболични свилен покров и у њега боле своје отмене душе, и слушајући оне познате Ракићеве „речи искрене