Srpski književni glasnik

846 Српски Књижевни Гласник.

и јасне једне болне душе“, што их упућује косовски јунак својој драгој Косовци Девојци, мећући у њих цео јад наше напаћене расе, која још увек, као и некад, „уз вапаје гласне“ као „непрегледна хрпа рањеника кисне“. То.су лепе песме, и треба их често читати. — Али, намера ми је била, да овде само целу књигу прикажем, не да се упуштам у појединости. Ипак можда још треба да кажем, да ми се Г. Беговићева „Бискупова Синовица“ чини најуспелијом међу његовим досадањим радовима ове врсте; и треба да и овим приликом истакнем лепу прозу Г. Дучића у чланку о Видрићу.

Једна, како држим, занимљива новина има на крају ове књиге, поглавито за љубитеље не само књижевности него и књижевника, и за књижевне историчаре: кратке аутобиографије писаца. Није додуше спроведено једно схватање кроз њих и писци нису били начисто шта је требало у њима рећи, те су неки озбиљно поређали податке свога живота и свога рада на књиживности, неки само укратко забележили две три црте, а неки узели целу ствар са хумористичне стране; али све укупно ипак није без дражи, јер је увек занимљиво чути, шта и како шта писци сами о себи кажу. —

Можда ће занимати читаоце да чују, да је Алманах наишао у публици на врло топао пријем, те не ће остати усамљен него ће на годину опет изаћи. Само не на исти начин уређен и опремљен.

Милан ЋуУРЧИН.