Srpski književni glasnik
по РУБ гел
ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД.
ХАСАНАГИНИЦА, од А. ШАНТИЋА.
Дубока, интимна и дирљива трагика Хасанагинице, наше најбоље баладе из народне поезије, није никада досадна да се преприча. Ви је знате како високо поетски почиње:
Шта се бјели у гори зеленој:
Ал' је снијег, ал' су лабудови:
Да је снијег, већ би окопнио,
Лабудови већ би полетјели,
Него шатор аге Хасан-аге,
Он болује од љутијех рана,
Облази га мати и сестрица,
А љубовца од стида не могла. Када су му ране позарасле, он својој љуби поручује овако :
Не чекај ме у двору ојеломе
Ни у двору, ни у роду моме. И Хасанагиница, чувши јеку око двора, потрча „да врат ломи кули низ пенџере“. Али то није био ага Хасанага, већ то био брат њен, Пинтеровић беже. Кад је брат сазнао у чему је ствар, он саветова сестри
Да узимље потпуно вјенчање,
Да гре с њиме мајци у натраге. Кад је пак кадуна проучила књигу она, као каква Ниоба, пољуби оба сина у чело, кћери у „румена лица“
А с малехним у бешици синком
Одјелит се никако не могла,
Већ је братап за руке узео
И једва је с синком раставио,