Srpski književni glasnik

по РУБ гел

ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД.

ХАСАНАГИНИЦА, од А. ШАНТИЋА.

Дубока, интимна и дирљива трагика Хасанагинице, наше најбоље баладе из народне поезије, није никада досадна да се преприча. Ви је знате како високо поетски почиње:

Шта се бјели у гори зеленој:

Ал' је снијег, ал' су лабудови:

Да је снијег, већ би окопнио,

Лабудови већ би полетјели,

Него шатор аге Хасан-аге,

Он болује од љутијех рана,

Облази га мати и сестрица,

А љубовца од стида не могла. Када су му ране позарасле, он својој љуби поручује овако :

Не чекај ме у двору ојеломе

Ни у двору, ни у роду моме. И Хасанагиница, чувши јеку око двора, потрча „да врат ломи кули низ пенџере“. Али то није био ага Хасанага, већ то био брат њен, Пинтеровић беже. Кад је брат сазнао у чему је ствар, он саветова сестри

Да узимље потпуно вјенчање,

Да гре с њиме мајци у натраге. Кад је пак кадуна проучила књигу она, као каква Ниоба, пољуби оба сина у чело, кћери у „румена лица“

А с малехним у бешици синком

Одјелит се никако не могла,

Већ је братап за руке узео

И једва је с синком раставио,