Srpski književni glasnik

“

ои

Позоришни ПРЕГЛЕД. 849

Скота и Меримеа да је преведу на своје језике, једнога Хердера да њену трагику упоређује са трагиком Офелије и Дездемоне, а Шарл Нодјеа да с ентузијазмом говори о њој и да налази места која потсећају на Вергилија и Расина. Њу, сем тога, налазимо и у Пушовање у Далмацију опата Ђовани Батиста Фортиса, и такође у Абихтовом преводу.

Кад је тако иностранство било заинтересовано овом баладом, природно је било да ће то обилато и одабрано драмско градиво и у нас наћи својих тумача. Сем Г. М. Огризовића драме о Хасанагиници, о чијој се драми не може рећи много добрих речи, и драмске слике Хасанагиница од Г. Дав. Тодоровића (Бранково Коло, за 1908), о којој се не може рећи ниједна добра реч, и Г. Алекса Шантић је дао један драмски покушај са тим истим градивом. Ево његовог схватања: оно почиње где се народна балада завршава: Зора зори.. У кућину душама свих укућана гробље — Хасанагиница је. оставивши своје двоје деце и малог сина у колевци, напустила дом. Зашто 2 Г. Шантић је за разлог узео далеко недискретнији разлог од разлога народне баладе, и ту није много успео. Он је за главни разлог узео један велики и вечни разлог који се провличи кроз велики број драма античке, класичне, романтичарске и модерне драме. Тај разлог је: мужевљева љубомора; и на тој потки, исткао је целу драмску слику. Са самим разлогом није успео у толико што је нешто мало банализирао виши и лепши разлог из народне баладе. Али, кад га је већ узео, Г. Шантић га је консеквентно спровео, и ту је довољно успео. Сам разлог љубомори није много логичан ни складан. Шта више, он је мало за уши извучен. Најзад, ево га: Хасанага је, једне вечери када се враћао својим дворима, приметио

Гдје Мустајбег на свом хату Испред наших двора мину И весело у пенџеру, Смијући се ружу баци.