Srpski književni glasnik

Ј · " |

РУТ" У" У >

|

5 “57 К-.

Позоришни ПРЕГЛЕД. 851

и сестра, то хоће деца. Ако Зејна не дође, цела ће кућа бити настањена болом ; дође ли, само ће Хасанага патити, патити још и више. Деца, нарочито деца пате: Ко биљка без росе, Тако гину дјеца, ови ђули рани, Без мајчина њедра!...

И њима и кући треба мајка: било Зејна, било која друга мајка. О другој не може бити ни речи: Хасанага не може са Зејном, али још и више не може без ње. Ако која дође, Зејна ће доћи. Зејни су, до душе, данас сватови с Мустајбегом. То је тако морало да буде, и ако Зејна гине за Хасанагом. Али, нека Хасанага само једну реч каже, ето Зејне у дворове. Његов је бол велики и страшан:

Он је један пожар сами,

Што се пење, што се ломи

И до самог неба стиже

И баца ме, руши, диже,

Бије,

Рије,

Пара

Згара

И од мене пепо ствара...

АЕ...

Па ипак: Емина (грлећи и љубећи Хасанагу) Де, смилуј се, брате, љубави ти наше: Хасанага (преко воље одмахне руком) Ето, нека дође! (за се) Ах, ко гладни хрти Болови ме глођу!... Долази последња сцена у којој се Г. Шантић није много удаљио од народне баладе: грлећи и љубећи своју децу, Хасанагиница умире од парализе бола. Ње нема више, и завеса мора да падне. Г. Шантић је, углавном, дао добру ствар. Тумачећи је, дао сам јој неколико примедаба. Још бих, можда,

могао да кажем још неколико речи. Тако, што се тиче 54