Srpski književni glasnik

852 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

основнога схватања употребљавања народне песме као градива, ја бих тражио да се оно схвата апсолутно уметнички у најмодернијем смислу те речи. Треба употребљавати сва модерна приказивачка средства новије поезије, сва „турнеа“, сва аранжирања, све врсте поента а покита, и све ово ново схватање и старих мотива. Г. Шантић то није урадио. Он је гледао, и по схватању, и по стилу, и по стиху, и по фигурама и свим осталим средствима, да се много не удаљи од схватања и размера народне поезије; највише ако би се удаљио било би да се приближи, као у рулади коју смо цитирали, до схватања и размера романтизма. То је моје лично гледиште ни ту врсту рада, и ја бих, као што је то случај у Француза, хтео да се у том смислу обрађују стари мотиви. Стављајући се пак на гледиште Г. Шантића, до кога он није дошао намерно, јер је оно израз и целе његове поезије, ја бих још додао да његова драмска слика замишљена мало класичарски, није у много крупним и широким размерама колико то изискује такво схватање; али, она има лепих стихова, има даха, добро је раслоређена, добро брањена каткада, ситуације нису наивне и неоправдане, а личности некарактерисане. А све то казује да Г. Шантић, и ако не с врло много успеха, треба да продужи рад који је почео са /70д Маглом.

БРАНКО ЛАЗАРЕВИЋ.