Srpski književni glasnik

858 Српски Књижевни Гласник.

још једно слично средство употребити; он је заиста ин. вентиван у измишљању све нових нелојалности. Он ми нпр. пребацује што ја у своју књигу, — која, поред тога што садржи много нових ствари, има и да представи данашње стање наших студија о српској књижевносши, — не уносим и оно што се данас, односно у тренутку. кад је књига изашла, у науци још не зна, или што није нимало доказано, или о чем уопште није расправљано, и што би се тек новим специалним студијама могло још вероватно испитати и наћи.

Говорећи о летописима уопште, ја сам рекао: „За општи део,! летописи црпу градиво вероватно из византиских хроника“ (стр. 66). Г. Станојевић каже да је то „наивна напомена“, и да те исте хронике, или неке од њих, представљају „несумњиве изворе за општи део у српским летописима (стр. 55)“. Том приликом, он се, по свом обичају, позива на дела, тј. на Крумбахера, Хамартола, патриарха Нићифора, из којих се та несумњивост даје видети.

Међутим, питање о изворима општег дела српских летописа није још расправљено у нашој науци, и није ни расправљано уопште. Византиски извор тога дела није још доказан, и само се по општој аналогији с другим случајевима може закључивати да је тај општи део узет из византиских хроника, или из извесних делова њихових, с којима је сродан. Ја бар не знам да има која било расправа која је тај извор општем делу наших летописа утврдила или бар о њему расправљала. Ни Г. Станоје: вић, држим, не зна за њу, и из истог разлога. Ни он не наводи ни једну расправу тога садржаја, а навео би је иначе свакако да ње има уопште, пошто би му она

боље него књиге које он наводи, доказивала оно што он хоће да каже.

Г. Станојевић се, додуше, позива на три дела за доказ својој тврдњи; али која су то дела» Дела Хамар-·

1 Летописи наши имају махом два дела: опилти, у којем се излаже светска историја, и српски, у којем се излаже српска историја.