Srpski književni glasnik

862 Српски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

и др; — црквену поезију са свима химнама, тропарима, кондацима, стихирама, ирмосима, канонима, итд; и профану поезију; — романе, приповетке, апокрифе, хагиографске списе, биографије, похвале, хронике, летописе, родослове, могли бисмо рећи и хронографе; — право црквено и грађанско: номоканоне, законике, итд; уз то, типике, хрисовуље, повеље, листине; — списе научне: из граматике, историје библиске и светске, философије, медицине, астрологије, и др; — записе и натписе, најзад. Сем тога, ту су наши најбољи писци: свети Сава, Стефан Првовенчани, Доментиан, Теодосије, Данило, Цамблак, Константин Философ, деспот Стефан, Јефимија и др. У том времену, још, био је врло близак додир с Византијом, чији је утицај у главном и произвео књижевну радњу у нас. И иначе, по културном стању народа, били су сви услови да се развије велика књижевна радња, какве немају нпр. ни Бугари, ни Хрвати. Ту су владаоци који штите и не. гују књижевност, ту калуђери који неуморно раде, ту велики број јаких и богатих манастира који су били књижевна средишта и радионице, ту преписивачи-уметници, ту штампарије, итд.

У другом разделу пак, од 16—18 века, многи од започетих књижевних родова не продукују се скоро никако више, него се само преписују стара дела; то је случај са списима библиским, служабним, теолошким, са поезијом црквеном, с биографијама, похвалама, хроникама, са номоканонима и законицима, с типицима, хрисовуљама, повељама, листинама, итд. Ако се који род и даље продукује, продукција је или релативно слаба (романи, апокрифи и сл.), или само проста имитација и продужење, ако не и преписивање, ранијих дела (летописи, родослови), или род није врло важан (записи и натписи, списи из лекарства и поучни). Сем тога, правих писаца, оних који представљају понос старе наше књижевности, нема више. Књижевност, уз то — средњевековна по карак. теру, — нема никакве туђе књижевности у близини да из ње црпе своју снагу и узима образац за себе, и на-