Srpski književni glasnik

Научни _ ПРЕГЛЕД. | 863

лази се осамљена и несувремена међу другим суседним, модернијим књижевностима; у исто доба, уз њу се појављују, на самом нашем земљишту, друге књижевности друкчијег карактера: дубровачка, босанска, нова (од Жефаровића до Доситија). Културни услови под којима се та стара књижевност још негује, врло су слаби: место владалаца мецена и слободне државе, ту су Турци и све што с њима иде.

Тако, у главном, стоји књижевна радња старе књижевности у та два раздела, у оном до почетка 16 века и оном од почетка његова. Према том стању, ја сам и рекао да је радња другог раздела „врло слаба“. Ја сам тим у исто доба рекао само једно мишљење, које је, надам се, опште, и ако није оставило дубљег трага у научној литератури.

Г. Станојевић, међутим, каже да „књижевна продукција старе књижевности није под Турцима нишша слабија, него што је била у Немањићкој држави, ако није јача“! То, најпре, ја сад први пуш чујем, и волео бих да ми Г. Станојевић наведе и /еднога писца који је шо пре њега казао. А после, при данашњем стању науке, то се не може, бар у овој форми, ни казати, као што сумњам да ће то бити могућно и доцније, с даљим испитивањима. Доиста, како би се за једну књижевну про. дукцију, која је само продужење главне продукције, могло рећи да није слабија од главне, или чак да је и јачаг И како би се то могло рећи баш за ову продукцију, кад би се тиме дошло до закључка да су Турци учинили за нашу књижевност више него нпр. Неманићи2

12. Ја сам, говорећи о „животу краља Стефана Де-

·„чанског“, који се налази у зборнику архиепископа Да:

нила, рекао ово: „Њега су ван икакве сумње писали настављачи Данилови, а не Данило сам“ (стр. 50). Г. Станојевић на то примећује: „Живот Стевана Дечанског нису писали настављачи Данилови, него ученик Данилов“ (стр. 57).

Ја не знам тачно шта хоће Г. Станојевић овим да