Srpski književni glasnik

НаАУЧНИ_ ПРЕГЛЕД. 865

или „унутрашњи“, а то су: „стил, синтакса, речник и ци“ тати из св. писма“. А колико су стил, синтакса, речник и цитати сигурно мерило да се по њима олређује ко је писац кога дела, нарочито кад је дело из Средњега Века; и још више да се по томе одређивању ствар шако кашегорично тврди, као што то чини Г. Станојевић, — може свак да суди ко иоле зна ову врсту посла. Мени, одиста, изгледа смешно, не друго, кад видим да су понеки наши научници по сшилу одређивали шта је писао Данило или други који стари писац. „Житије архијепископа Јанићија такође он (Данило) није писао, шшо се јако види по сшилу“, рекло се једанпут. „По силу хиландарске хри: совуље лако је познати да је то Савино дело“, рекао је једанпут Г. Станојевић.

13. Поред нелојалности, неразумевања јасно казаних реченица, и других особина које смо видели, Г. Станојевић је показао у неким својим замеркама да је и његово знање старе српске књижевности оскудно, и тиме потврдио оно што смо раније рекли о његовој нестручности у овој науци.

На неким од ранијих замерака ми смо већ донекле могли опазити како Г. Станојевић није врло сигуран у знању старе српске књижевности. Код замерке за упоредно излагање биографије архиепископа Јоаникија и Јевстатија, ми смо наговестили да има извесних момената у тим биографијама које Г. Станојевић, чини се, не познаје (в. замерку под бр. 3). — Код замерке за изла. гање садржине студеничког типика, видели смо да не познаје сам типик него црпе обавештења о њему из предговора издавача типика (бр. 4). — Код замерке за излагање Данилове биографије краља Драгутина, могло се претпоставити да му та биографија није довољно свежа у памети (бр. 5). — Код замерке за излагање био“ графије Немањине од Стефана Првовенчанога, видело се да он није врло сигуран кад набраја којим редом иду моменти у тој биографији (бр. 6). — Код замерке за извор општем делу наших летописа (бр. 10), могли бисмо,