Srpski književni glasnik

566 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

и ако то раније нисмо истакли, слично претпоставити. Позивајући се на литературу за то питање, он се не позива и на оно што је о томе Г. Љ. Стојановић напо: менуо (Споменик Ш1 109); стручњаци ће знати шта то значи.

Али сем ових, има и других, нових замерака Г. Станојевића које говоре о његовом несигурном познавању старе српске књижевности.

Ја сам нпр. на једном месту своје књиге (стр. 35) рекао да је најстарији рукопис „Живота св. Методија“ из „12 века“. Г. Станојевић, наводећи то место, поправља ме и каже да је тај рукопис „из ХП или ХШ века“. Није, међутим, „из ХП или Х1П[“ него баш из Х1 века. Г. Станојевић то каже вероватно по познатој ручној књизи Пастрнека, коју ту и наводи, и која одиста тако и каже (стр. 9—10). Али у књизи Пастрнека није издат шај рукопис, и у њој се о њему само говори, а у самом издању тога рукописа и које је приредио тако одличан познавалац као што је Г. П. А. Лавров, изрично се каже да је издање приређено „по рукопису ХЛ века“.!

1 П. А. Лавровљ, Жите сватаго Меводји (наслов и предговор). — Пуна замерка Г. Станојевића ова је. Ја сам (стр. 85) рекао: „Живот Методијев. који се у старословенском језику налази већ у рукопису 12 века, познат је у нас само у једном кратком проложном житију што обухвата живот оба апостола (Ћирила и Методија), у рукопису 13—14 века“: Г. Станојевић на то вели: „Најстарији рукопис Живота Методијева, који је из ХИ или ХШ века, није писан на старо. словенском, него на руско-словенском језику“ (стр. 02). Он ми дакле, овде замера, поред горњега, и то што сам рекао „старословенски“ место „рускословенски“ језик. Па и рускословенски је такође старословенски! Ја само нисам имао потребе да прецизујем да ли је баш руска рецепсија старословенског језика у овом рукопису, пошто сам хтео да кажем да у српској реценсији нема овога „Живота“ ни тпако стара, ни тако чиста, док га иначе има, и зато нисам ни прецизовао. А да се, кад нема потребе за такво прецизовање, може рећи „старословенски“ место „рускословенски“, то зна свак, и свак тако п говори. Ево сам Лескин, и баш у истој прилици, тао истао жаожсе. Ређајући изворе за живот и рад словенских апостола, он каже: „А) Ја Кгсћепздатвсћеп Зртасће —