Srpski književni glasnik

Научни ПРЕГЛЕД. 6 8369

додуше, 1905, али оно штшо је у њој н означеним странама није нилиа друго до голо прештампавање онога шлао је у „Затпата 6“; Г. Станојевић, узгред буди речено, није ни морао да наводи две књиге кад је довољна једна, — сем ако није имао каквих нарочитих намера при томе. Моја би кривица, према томе, била мања него што би, по стилизацији Г. Станојевићеве замерке, изгледало, пошто бих ја погрешио само зато што је пре мене Г. ЈЂ. Стојановић погрешио.

Али Г. ЈЂ. Стојановић, — који је врло добар познавалац и записа и летописа, и који је неколико књига и расправа о једнима и о другима писао — није погрешио. Он не само да је могао знати за оно што је у „З!ап-. пата 5“, и „трећој књизи Записа“, него је и одиста знао за то. У тим књигама штампани су записи на типицима из 1382, дакле они по којима Г. Станојевић хоће да исправи датум (1416) који сам ја дао. Али и Г. Љ' Стојановић ше писше записе помиње у шом истом чланку (Архив, ХХПЛП), и све, и изриком (8. стр. 630), и ипак не узима Г. Станојевићев датум (1382) него, напротив, онај (1416) који Г. Станојевић означава као погрешан.

Одиста је тај датум — 1416 —, који смои Г. Љ. Стојановић и ја узели, тачан, а онај — 1382 — који Г. Станојевић истиче, није. Јер има записа и записа. Постанак млађих летописа не може се изводити из сваке врсте записа на типицима, него само из оне која садр: жава оно шлпо је бишно за садржај млађих летописа. Оно, међутим, што је битно за садржај тих летописа, (в. за то, поред осталога, моју горњу наведену реченицу и „Преглед“ стр. 68-9) јесу ове хронолошке белешке. 1) о васељенским саборима; — 2) о постанку словенских слова; — 3) о години кад је Немања, или други који српски владалац, завладао; — 4) о години кад је св. Сава, или други ко, постао архиепископ; — 9) о дану, месецу, и години смрти српских владалаца и чланова њихове породице; — 6) о години смрти страних, нама блиских владалаца; итд.