Srpski književni glasnik

870 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

Ако, дакле, ко хоће да изводи постанак млађих летописа из записа на типицима, може то изводити само из оних записа који ше хронолошке белешке садржавају, а не из оних у којима тих бележака нема. Те бе. лешке, међутим, и све врсте ших бележака, имају записи на Типицима Шек 1416, и зато сам ја, по Г. Љ. Стојановићу, и рекао да су млађи летописи „можда по. стали из записа на типицима, који већ 1416 садрже белешке о смрти, итд“. Записи пак из 1382, на које се Г. Станојевић позива, немају те „поменуте белешке“, као што он каже да „имају“, него само белешке о смрши српских владалаца и чланова њихове породице, што је само једна од шест набројаних врста које имају они из 1416. Поврх свега, ни те белешке нису онакве какве су у летописима, тј. не садрже годину смрти, што је за летописе — зашто би се иначе звали „лешописи“ 2 — најглавније, него –- са изузетком за краља Драгутина садрже само дан и месец !

И Г. Станојевић хоће да се из Ших записа, на које он указује, изводи Постанак млађих летописа! Па у тим записима нема ништа више из чега би се летописи могли изводити, и што уопште личи на летописе и „летописачке белешке“ ! |

Г. Станојевић — то је још најблаже објашњење његове погрешке — није ни читао чланак Г. Љ. Стојановића, који је најважнији за наше питање а чију вредност он хоће да поништи. То се сад јасно види, и ако је на први поглед могло друкчије изгледати, нарочито кад он (в. цитат горе) не само да наводи тај чланак него и изрично помиње свеску и страну часописа где се чланак налази. Ово последње, још, не само да не говори у његову корист, него се, напротив, још више окреће против њега, пошто је он и свеску и страну забележио По мојој књизи, у којој је и једно и друго забележено (в. Преглед, стр. 399), и при томе успео само толико да погрешно препише страну (620 место 630), која је у мојој књизи шачно означена.