Srpski književni glasnik

872 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

осам грешака незнања на чефири стране у којима његова критика додирује српску књижевност; — (о две погрешке на страну! Кад томе додате оно незнање које је Г. Станојевић показао у неким својим ранијим распра. вама, нпр. у оној која је побијена чим је из штампе изашла, онда имате тачан биланс стручности Г. Станојевића у српској књижевности. |

Ја нимало не кривим Г. Станојевића за ту нестручност. Као историк, он не може стручно знати — бар не он — и српску књижевност поред српске историје. Али како таај човек, кад је реч о мом знању сшаре српске књиожсевносши, сме да каже: „Непознавање наше сааре књижевносши у дефаљима навело је Г. Поповића на многе погрешке, које веровашно не би био учинио да је боље и вилие системашски радио свој посао п да има више позилливног знања из сшаре наше књижевности“ 7

То је необјашњиво, ја мислим, за свакога који је прочитао ово што сам довде написао.

Ш

Замерке из византиске књижевности долазе на ред.

Ако су расправе Г. Станојевића из српске књижевности и биле досад побијане и његова стручност у тој науци оспоравана, тај случај није досад био са његовом стручношћу у византиологији. Г. Станојевић је, по утврђеном мишљењу, византиолог. Он зна грчки, и учио га је у класичној гимназији. Он је специално студовао ви: зантиологију, код Успенскога у Археолошком Институту у Цариграду, и код Крумбахера у Семинару за средње и ново-грчку филологију у Минхену. Он је писао две књиге под насловом „Византија и Срби“, и једну расправу о Словенима која је, по карактеру, из исте струке Сарадник је два чувена византиолошка часописа („Вугапштшеће Деизсћл“ и „Визанмиски Временникљђ“). Писац је неколиких критика о делима византиологије или сродним, и тон који је у њима, одаје непоколебљиво уверење Г. Станојевића да је он стручњак у византиологији. Он у