Srpski književni glasnik

874 Е Српски Књижевни ГЛАСНИК. =

још мање; ја се надам то показати на простој анализи његових замерака.

Замерке из византиске књижевности које ми чини Г. Станојевић, истога су рода којега и оне из српске. Он ни овде не одређује ступањ који моја књига има према ранијима, у погледу на то како је наша стара књижевност представљена према византиској. И ако је у мојој књизи изложена стара књижевност упоредо са византиском, и везе између те две књижевности рађене по Крумбахеровој „Историји византиске књижевности“, што је, држим, први случај у нашој науци, — ипак Г. Станојевић то ни једном речју не помиње. Напротив, кад поводом мене спомене Крумбахера, он ће само рећи; „Г. Поповић... често није разумео Крумбахера“ (стр. 55). Или ће тај рад по Крумбахеру још представљати као неку ману. „Није доста, каже он, овлаш прочитати капитално Крумбахерово дело, него осим тога треба добро проучити и све оне томове Вугашииасће Деизсћина и оне многобројне монографије о том предмету, које се помињу не само у Крумбахеровој књизи, него и оне, које су изашле после тога“ (стр. 54). И додаће да се ја „поводим за Крумбахером“: — као да би то била срамота „поводити се“ за тако одличним научником као што је Крумбахер!

Г. Станојевић, дакле, ни овде не представља ствари како би то чинио прави и објективни критичар, него се и овде, као и раније, задржава само на детаљним замеркама и ситницама.

Четири су замерке које Г. Станојевић овде чини; сад ћемо их прегледати.

1. Говорећи о „Физиологу“ т.ј. о једној византиској књизи која је у нас преведена, ја сам по Крумбахеру рекао: „Она је постала рано, можда још у 2 веку по Христу; у византиској књижевности јавља се доста позно“ (стр. 16) Г. Станојевић, надовезујући своју замерку на једну ранију, каже: „Исто је тако погрешно што Г. По-