Srpski književni glasnik

БЕЛЕШКЕ. 579

Пешти. 1860 године је почео, а 1866 завршио своје студије и стекао докторску титулу на правном факултету у Пешти. Своју службену кариеру почео је у јесен исте године као професор новосадске гимназије, предајући грчки и латински језик, књижевност и ботанику. 1867 буде изабран за бележника у Новом Саду уз градоначелника Др. Светозара Милетића. Од 1869—1872 био је председник варошког суда и те године, кад је влада одузела од општина право да саме себи бирају судије, Костић се повуче са тог положаја. Врло рано, још 1869, тителски срез га је послао као свога заступника на народни карловачки сабор. Године 1872 буде понова изабран, само што влада те године распусти сабор. Те, 1872 године, допао је и затвора због беседе коју је држао у Београду приликом прославе пунолетства српског кнеза Милана. Од 18783—1875 био је тителски заступник на угарском сабору у Пешти. За време херцеговачког устанка ишао је неколико пута на Цетиње. После тога напустио је све друге послове и, живећи већином у Бечу и Сомбору. радио је на књижевности.

Први књижевни радови Костићеви јесу преводи из Илијаде (Летопис, 98—99, 1858—9). Костић је знао туђе језике и књижевности као мало који књижевник онога доба О његовом књижевном укусу најбољи суд даје избор писаца, које је преводио: као ђак преводи Омира, доцније Шекспира. Своје лирске и краће епске песме издао је 1878—4 год. у две свеске у Новом Саду, а које је 1909 Матица Српска прештампала у својим књигама и тиме дала потпуно издање свих Костићевих песама.

Међутим, Лаза Костић је више чувен са својих драма — оригиналних и преведених. Оригиналне драме су му, као што је врло познато: Максим Црнојевић (1866), Пера Сегединац (прва два чина у Јавору за 1879, цела драма засебно 1887) и Гордана (1898). Од страних драматичара преводио је поглавито Шекспира и ранијих година сматран је за најбољег познаваоца Шекспира у српском народу. У неколико махова је писао о Шекспиру, организовао прославу о тристагодишњици његовој, издавао споменице у његову славу, у последње време водио полемику због својих превода из Шекспира. Драме Шек спирове које је превео јесу: Краљ Лир, Хамлет, Ри чард 11 и Ромео и Јулија. Сем песама и драма, Лаза Костић се бавио и филозофијом уметности и литерарном критиком. Од радова те врсте важнији су му Основи лепоше у свету (1880), чланак о „Илијади“ 1871. итд.