Srpski književni glasnik

Е

" Ро Рру"а '

НУМА РУМЕСТАН.

П НАЛИЧЈЕ ЈЕДНОГА ВЕЛИКАНА.

Нуми Руместану је било двадесет и две године кад је дошао у Париз да сврши права, започета у Ексу. Био је то онда добар младић, весео, бујан, сав зајапурен, са лепим, златним очима, избуљеним као у жабе, и црном, кудравом косом која му је сакривала половину чела као каква шубара од видрине коже. Ни трага од какве идеје

"и тежње, под овим чупавим крзном. Прави студент из Екса, врло јак на биљару и сансу, коме нема равна у „испијању целе боце шампањцда на искап, у „терању мачке“

с буктињама до три часа изјутра по широким улицама старе аристократске и парламентарне вароши, али који се

не интересује ни за шта, не завирује никад ни у једне

новине, ни у једну књигу, забагрео од оне паланачке глупости која на све слеже раменима и своје незнање брани именом јакога здравог разума.

Латински Кварт га мало растресе; али у ствари није имало чиме. Као сви његови земљаци, и Нума се одмах по доласку смести у кафану Малмус, високу и шумну дашчару што је ширила своја три спрата, са великим прозорима као у какве помодне трговине, на углу улице ди Фур Сен Жермен, која је одјекивала од

_ лупе њених биљара и дивљачке дреке њених гостију.

Цео француски Југ цветао је ту, у својим разним врстама, Југ гасконски, Југ провансалски, бордовски,