Srpski književni glasnik

594 Српски Књижевни Гласник.

тулуски, марсељски, Југ перигорски, оверњски, арјешки, ардешки, пиренејски, имена на ас, ус, ак, трештава, громогласна и варварска, Ечвери, Терминариас, Бантабулек, Лабулбен, имена тако сурово наглашена као да су излетала из ждрела каквог карабина или праскала као експлозија какве мине. Па како су се орили узвици кад се имала да поручи само једна мања кафа, како се разлегао грохотан смех, као да се изручује камење из двоколица; па какве џиновске браде, сасвим густе, као зифт црне, са плавим преливима, браде које су доводиле у забуну бријач, расле до очију, мешале се са веђама, избијале као дрхтаво прамење из широких, коњских ноздрва и из ушију, али које ипак нису могле прикрити младост, безазленост добрих, простодушних лица која су се губила под овом вегетацијом.

Изузимајући школске часове, које су уредно походили, сви су ови студенти проводили време код Малмуса, седећи, подељени по покрајинама, по родном месту, око столова давно означених, који су морали задржати нагласак дотичнога краја у звуку своје мраморне плоче, као што школске клупе чувају урезана имена гимназиста.

Жена је била ретка у овој дружини. Једва по дветри на сваком спрату, сироте девојке које су њихови љубазници доводили онамо стидећи се, и које су проводиле вече поред њих, уз чашу пива, прелиставајући велике илустроване листове, ћутљиве, осећајући се нелагодно међу овом јужњачком младежи, васпитаној у презирању женскиња. Ако им је до љубазнице, шта врага! знали су где ће је наћи, на ноћ или на час, али никад на дуже време. Билје,: ђачке вечере и пијанке по ћумезима нису их при: влачили. Они су много више волели седети код Малмуса, разговарати на свом наречју, котрљати се тако од кафане до школе, и до заједничке трпезе.

' Чувена дворана где се редовно дају „балови“, које махом посећују ђаци из Латинског Кварта. Пр.