Srpski književni glasnik

%

Српско Народно ПОЗОРИШТЕ. 905

ликој светској вароши, која је тада још била чувена као најугледнија представница позоришне уметности у Не: маца и као позоришна варош раг ехсеПепсе. Ово сећање на Беч и његов Вигофћћеајег дуго ми је сметало, те се нисам могао научити на нову позоришну атмосферу и на сићушне прилике и настране погледе на какве бих, сваки час, наилазио при оцењивању рада позоришне управе.

Временом, · дабогме, навикао сам се и на то. Мало по мало све сам дубље улазио у нови посао, тако, да сам доцније могао мирније и објективније посматрати наше позоришне прилике, а да ми у томе није више сметало упоређивање наших прилика са приликама на већим и напреднијим позорницама. Томе је, без сумње, много допринела добра, а у извесним приликама, чак и изврсна игра глумачког особља, која ми се већ од са: мога почетка необично свиђала. Она је — то смем с мир: ном савешћу признати — превазишла моја очекивања и у мени изазвала осећања ретког задовољства.

Управа и драматургија нису, на жалост, тада ста. јале на нивоу, на коме је стајала игра глумаца. Управников и драматургов рад био је незнатан, управо бесплодан, поред најбоље воље да што ураде.

Позориштем је тада управљао Милорад Шапчанин, а дужност драматурга вршио је, за све време док је Шапчанин руковао овим заводом, познати српски при“

поведач Милован Глишић.

Милорад Шапчанин био је, уопште узевши, добар човек. Важио је као вредан и савестан чиновник у министарству провесте, у коме је, ако се не варам, имао ре: ферат основне наставе. У учитељским круговима сматран је као добар педагог. Свештеници су искрено жалили, што је напустио богословију. Био је џитом у љубазан, а при том речит, један од оних што држе дирљиве при“ годне беседе и што напијају „скадне“ и „смишљене“ здравице. Уз то је имао глас даровита песника и изврсна приповедача, оцена, која, као што се зна, није безу-