Srpski književni glasnik

906 Српски Књижевни Гласник. словно прихваћена од позваних естетичара доцнијег времена. Вештина, којом је владао језиком, и извесна лакоћа и елеганција стила којом је по некад вешто умео да прикрије оскудицу идеја и радње у својим причама, изнела га је на површину као кн ижевника, за којега се тада мислило да је дорастао свакоме послу. По нарави добар, по карактеру слаб, иначе праведан старешина, изврстан економ, вредан радник и послушан чиновник, Шапчанин је важио као идеал позоришна управника у круговима, у којима се Српско Народно Позориште сматрало као нека врста васпиталишта.

Краљица Наталија, која је тада била заштитница свега што је било у вези са јавном наставом и лепим вештинама, а која је ту своју лепу и племениту улогу вршила са великом вољом, нарочито се старала о Вишој Женској Школи и о Српском Народном Позоришту. Но, немајући довољно знања и разумевања за посао, коме се бејаше посветила, није увек правила разлику између васпитног завода, којим је руковала Г-ђа Миловук, и уметничког института, којим је управљао Шапчанин. Њој се, сигурно, чинило, да особа, која има квалификација за професора богословије или за директора какве средње школе, мора бити и добар управник позоришта. Човек прилагодне нарави и лепих манира, какав је ваздан био песник „Жубора и Вихора“, морао се необично допасти Краљици, која је у великој мери била приступачна ласкању. Није, дакле, никакво чудо, што се звезда његове управничке среће тако нагло и интензивно заблистала на позоришном небу и што је, кроз дуги низ година, својом светлошћу стављала у засенак труд и рад толиких његових далеко заслужнијих предходника, који нису имали среће да их заштићава и загрева моћна рука једне владарке.

Но све то још неби сметало правилном развитку нашега позоришта, да је управник, коме се није могао одрећи административни таленат, уза се имао драматурга, који би кадар био да с њиме подели бригу око арти-