Srpski književni glasnik

Српско Народно ПОЗОРИШТЕ. 909 својој прошлости, ни по свом богословско-педагошком образовању. Глишић, коме се нија могла одрећи јака природна интелигенција и чврста воља при савлађивању тешкоћа, трудио се, колико је могао, да надокнади овај недостатак. Он је поручивао сва важнија француска и немачка дела, која су се бавила позориштем. Његова књижница је временом добила карактер стручне библиотеке. Не један пут затицао бих га како брижљиво прати све важније појаве из позоришног живота у немачким и француским журналима и часописима. Бечком Бургтеатеру и Француском Позоришту поклањао је велику пажњу, а знао је, нарочито у доцније време, да оцени и рад и на осталим мањим позорницама. У томе погледу показивао је овај вредни и необично даровити писац напредак, какав се иначе ретко опажа у наших јавних радника, којима је поверена каква струка за коју дотле нису имали потребну квалификацију. Све то је много допринело, те је Глишић временом могао вршити своју дужност са извесном количином разумевања и са рутином, која се добија дугим и савесним радом. Но за све то требало јемного времена и труда. Драматург, који је позван да се бави искључиво литерарним и артистичким питањима позоришта, треба да има нужну спрему и способност зато и да је кадар одмах ући у тежак и деликатан посао који га чека. То није био случај код Глишића, који је за позориште и драматургију био прави ћото поуп5, онако исто, као што је за њега била драматургија права |егта !псоспна, када је први пут заузео положај, коме се дотле није могло надати.

Кад све то узмамо у обзир, лако ћемо себи пред поставити слику тадашње позоришне управе у колико се је ова дотицала чисто литерарних и артистичких послова у Српском Народном Позоришту. О каквом програму и правцу у том погледу није могло бити ни помена. Репертоар је прављен на дохват и без велике студије, поред свега тога што је постојао Позоришни Одбор, чија је главна дужност била да санкционише све што је Управа

"|" Чр" АУР"