Srpski književni glasnik

910 Српски Књижевни ГЛлАСНРК.

наређивала. Нити се ту много видило рачуна о литерарној вредности представљаних игара, нити о каквом уметничком задатку позоришта. Живело се, понајвише, од прошлости и од старог репертоара, који је, уз намештаји гардеробу, сачињавао шпдиз тп5тис!и5 позоришне зграде. Позоришних новитета је било мало, па и кад их је било, више се водило рачуна о укусу галеријске и недељне публике, о потребама позоришне касе (што је свакако донекле било оправдано) и о укусу двора. Краљ Милан није волео српско позориште. Он га је сматрао као културну установу, која у нас због наших слабих материјалних и уметничких прилика не може процветати, па га, изузевши извесне свечане прилике, никад није ни по- · сећивао. Али је зато ревносно похађала позориште Краљица, поклањајући му велику бригу и живо пратећи све важније догађаје из позоришног живота. Њој за љубав ишао је и онај део престоничке публике, који се иначе ретко виђа у њему. Министри и остали државни достојанственици са својим фамилијама били су стални прет: пшлатници позоришних ложа, а госпође и господа, која су редовно долазили на дворске забаве, морали су већ због Краљице узимати жива учешћа у свему, што се тицало позоришта и његова напретка. У томе је Краљичин утицај био од велике користи позоришту и његовом материјалном опстанку. Што се пак тиче њезина угицаја на уметнички правац позоришта, то једва да би јој се могла признати ма и најмања заслуга. Она је нарочито волела комаде, у којима има много замршених и романтичних ситуација, који задовољавају гледаочеву машту и изазивају његово најживље интересовање без обзира на то, да ли такви комади имају какву год литерарну вредност или је немају. Класичне драме и конверзациони комади са финим психолошким детаљима и духовитим дајалозима нису одговарали њеном живом темпераменту и недовољно образованом укусу. Краљичин укус одговарао је укусу велике публике, која ни приближно није била толико васпитана за позориште и његову задаћу,