Srpski književni glasnik

» –—— = па

Српско НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ 915

Управа за времена постара за нове глумце, који би кадри били једном заменити своје старије другове, као и то, да обрати нарочиту пажњу одгајивању позоришног подмлатка, одабирајући почетнике из редова домаћег становништва. Милан Кујунџић (Абердар), коме је позориште лежало на соцу и коме нису биле непознате његове мане и потребе, живо је мислио о измени досадашњег правца, па како је, ускоро затим, постао министар просвете, озбиљно се решио да оствари мисао неколицине својих политичких и књижевних пријатеља. Он није тада често говорио о томе, како је рад пре свега да промени Управника, којега ни иначе није лично волео. Најпре се мислило, да се управа позоришта повери Светиславу Вуловићу, човеку књижевно образованом, који је уз то имао глас озбиљна познаваоца наше драмске књижевности и нашега позоришта. Од тога се, на жалост, одустало, чим се дознало да Вуловић није рад да промени професорски положај. Неко доба помишљао је министар и на Јоцу Савића, за којега се тада чуло, да би рад био доћи у Београд да послужи српском народу. Као његов лични пријатељ из младости, ја сам се живо интересовао за ову ствар и био сам вољан да ступим у преговоре с њим. Али је и ова мисао остала јалова, јер је Савићевом постављењу за управника сметало незнање српског језика и што се држало, да се с њиме неће доћи до погодбе због сразмерно мале плате управникове. Сем тога било је и интрига са извесних страна, којима није ишло у рачун да се на место управника Српског Народног Позоришта доводи човек са стране, и ако се Савићу при: знавали топло национално осећање, којега се није хтео одрећи ни у туђини. Најзад се помишљало и на А. Хаџића, коме је управа Српског Народног Позоришта нуђена пре тога неколико пута, али без успеха, јер му је тешко било напуштати Нови Сад, на који се беше научио још из младости.

58%