Srpski književni glasnik

916 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

Али је извршењу Кујунџићева пројекта, који, узгред речено, није никада избио на јавност, највише сметала заштита коју је Шапчанин налазио у дворским круговима, нарочито у непосредној околини Краљичиној. Милорад Шапчанин је изодавна био лични и домаћи пријатељ Г. Ђорђа Симића, сада српског посланика у Бечу, чија је сестра, Г-ђа Боса Лешјанин, била дворска госпођа Краљичина. У њој, која је била необично васпитана и књижевно образована дама, имао је управник позоришта искрену заштитницу, која је много ценила његове питоме манире и његову књижевничку способност. Но све и да није било ове заштите, Шапчанин би се одржао на своме положају већ и зато, што је уживао неограничено поверење Краљичино, и што за ово место није било кандидата, који би у исто доба годио и Двору и министру.

Опасност, дакле, која је претила управнику позоришта, срећно га је мимоишла, те је и на даље могао остати на своме положају. У томе погледу се није измгнило ништа.

Али је све то ипак у неколико допринело, те се позоришни послови на боље окренули. Појава незадо. вољства и опозиције није остала без дејства. Нерасположење министрово са начином како се управља позориштем, све јачи испади против управника, који су се јављали много чешће не само на журовима и састанцима у ми. нистарским кућама, негго у самој јавности па најзад, и све живљи интерес публике за позориште и његов напредак, све је то морало дати Управи повода, да озбиљно размисли о приликама у Позоришту. Уз то се беше јавио нови фактор у јавном политичком и друштвеном животу о чијем је мишљењу такође ваљало водити рачуна. У радикалној штампи, која је после српско-бугарског рата опет изишла на ловршину, почела се давати позоришту већа важност, него што је то био случај од 1880—1883 године. У времену интензивне политичке борбе није било места расправама о позоришту и уметности. Сада пак