Srpski književni glasnik

ЗА МР"

_ Српско Народно ПОЗОРИШТЕ 917

било је изгледа, да ће и радикално новинарство узети учешћа у дискусији, која је била посвећена Народном Позоришту и његовој будућности.

Од тога доба није управа више могла рачунати на обзире ни с које стране. Шапчанин, ма колико да се из почетка одупирао новим наметницима и ма колико да је показива много нервозности и зле воље према онима, што су покренули питање о позоришту и његовој управи, ипак је на крају морао увидети да су њихови захтеви оправдани.

Тако је извршена ова мала позоришна револуција, а никога није заболела глава. Народно Позориште почело се поступно опорављати од зачмалости, у коју је било запало од неколико година. Репертоар, и ако није из темеља измењен, тек је ипак временом бивао све инте· ресантнији, а све је више одговарао захтевима прекаљеног уметничког укуса. Чак се и на режији, којој се ни пре није имало бог зна шта замерити, опажало да је прецизнија и да обраћа своју важњу целини игре. На позорници су се почели јављати наизменце стари и нови писци, страни и српски комади, класичне драме и шаљиве игре, у далеко већем броју но до сада, при том одабрани и распоређени са много више пажње и укуса, но што је био случај пређе. Уз то је друга половина периода од 1880—1890 била богатија интензивнијим радом на пољу домаће драмске продукције, што је опет корисно утицало на расположење публике. Њене симпатије према позоришту, глумцима и позоришним писцима почеле су добијати све изразитији карактер. Новитети као на пример Глишићева „Подвала“ и Илићева „Јаквинта“ производили су редак ефекат. Нарочито је „Подвала“ била комад који је пунио позориште и глумцима давао прилику, да се истакну у појединим важнијим улогама, у којима се приказују верно погођени типови из пала. начког друштвеног живота. Успех што га је затим доживео „Немања“, коме се поред свих мана не може одрећи извесан значај у нашој новијој драмској књи-

ва =