Srpski književni glasnik

018 Српски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

жевности, мора ићи колико на рачун самога дела, толико и на рачун оног неописаног опште изненађења, које је наступило, кад се на самој позорници обелоданило, да писац овога комада није — као што се нагађало — ни краљ Милан, ни Чедомиљ Мијатовић, него главом Милош Цветић. ;

Не да се спорити да је било напретка, и ако само у извесном правцу. Ако ништа друго, а оно се бар могло опазити да се са одабранијим програмом поправља и укус публике и да импулси, који су долазили из редова ван позоришта, а од људи, којима је напредак позоришта лежао на срцу, не остају без дејства и утицаја на целокупну позоришну управу.

О каквом радикалном преображају нашега позоришта и о каквом епохалном раду на овом пољу, којим би биле обухваћене све гране компликованог позоришног организма, није, дабогме, ни сада могло бити помена, јер је Милораду Шампчанину савршено недостајала способност за решавање крупнијих уметничких задатака. Али је, узевши у обзир прилике, какве су биле до тога времена, и оволико било довољно, да се може казати, да је позориште упућено добрим путом и да му је бу. дућност зајемчена. Бар се нису више чиниле грубе погрешке. Позоришни Одбор, који је све дотле био индиферентан према свему што је управа наређивала, скочио је био у вредности и у општем уважењу, и могао је опет узети живо учешће у свима питањима, која су се односила на литерарне и артистичне послове позоришта. И сам управник, стекавши у току времена нужно искуство, постојао је од дана у дан сношљивији и увиђавнији. Уз то је умео да одржи ред и дисциплину међу глумцима не толико претераном строгошћу, колико човечним понашањем и бригом коју је обраћао њиховим потребама. Уз то му је администрација била добра, а нарочито му се мора уписати у заслугу, што је умео да изиђе на крај са позоришним буџетом, који је тада био врло мршав, Кад се узме у обзир да је Српско Народно По-