Srpski književni glasnik

Научни ПРЕГЛЕД. 85

Ја ћу, најзад, да позовем Г. Станојевића да он сам прегледа изразе и реченице којима је замерио, да најпре види колико од њих гије сам разумео, па шек шада да говори јесу ли они добри или нису. — Ја сам нпр. рекао (стр. 6): „Српска књижевност може се поделити у четири велике области“. Г. Станојевић означава израз „област“ као „чудан“, и, као разлог зашто му се израз чини такав, додаје: „Одмах затим Г. Поповић дели те четири обла: сти по времену“ (стр. 60). Г. Станојевић, међутим, није видео да ја те области не делим по времену. — Ја сам, даље, рекао: „Али, противно хроникама, хронографи са држе и словенску историју...“ (стр.63). Г. Станојевић налази да је у овој реченици „нелогично“ употребити израз „противно хроникама“, пошто је само по себи јасно да хронике не садрже словенску историју, коју садрже хронографи. „Шта ће ту онда оно: дрошивно >“ пита се он (стр. 60). Г. Станојевић, међутим, није видео да се ова реченица везује за ону која пред њом стоји у тексту а која почиње: „Као и хронике, хронографи почињу...“; да обе реченице заједно казују паралелу хронографа и хроника; да прва од њих казује сличносши хронографа с хроникама, те зато и почиње изразом „Као и хронике“, а друга казује разлике између хронографа и хроника, те зато и почиње изразом: „Али, прошшвно хроникама, итд“. — Ја сам, даље, рекао (стр. 13): „Све химне старе црквене поезије византиске преведене су, може се рећи, у нас“. Г. Станојевић пита: „Шта ће ту оно: може се рећи > (стр. 60), и налази ту чак и „сшварну погрешку“. Израз „може се рећи“ Г. Станојевић је очевидно схватио као „може се шврдиши“, кад ту налази сем стилске још и стварну погрешку. Он, дакле, није видео да гај израз не само што не појачава него напротив ограничава тврдњу: „може се рећи“ значи: „могло би се рећи“, „могло би се претпоставити“, итд.

Исто тако позивам Г. Станојевића да понова прочита и најпре схвати и осталих пет израза и реченица којима замера, па ће видети колико му стилских заме-